Zanimljivo. Opet ista prica. Svi lepo zive. Svi se ljube tri puta, piju zajedno u kafani, sklapaju poslove... Svi zive u sreci i veselju. Sve dok Srbi ne pocnu da kvare. Prvo pocnu da zlostavljaju, posle da proteruju, na kraju da muce i ubijaju. Takve price su poznate. Ali nije poznato zasto niko ne primecuje sablon. I svetski rat, zbog nevidjene dobrote Srba svi zele sa Srbijom. Par godina se lepo zive, a onda, tek tako, Srbi se pokvare, svi hoce bez Srbije. II svetski rat skoro isti scenario. Suzivot je potrajao nesto duze, ali eto opet Srbi se pokvarili. Prvo zasmetali Slovencima, zatim Hrvatima, Bosancima pa i ostalima. Na kraju i Albancima. Jedino Srbima drugi nisu smetali. Ali pazi sad, i ako nam nisu smetali mi smo ih proterivali, ubijali, mucili, zatvarali. Svi odu od Srba. Medjutim, nakon par godina, u duhu pomirenja, pocnu nam opet dolaziti bivsi sugradjani. I opet ista prica, Srbi su super, ovde je provod odlican, poslovi najbolje idu, pa i mediji su nam odlicni. Prava poplava iz susedstva. Skoro pa da svi opet hoce sa nama, bar po pricama. Ovde je sve bolje. Evo sad cujem da se cak nasim lekarima veruje vise nego njihovim. Svima je lepo, jedino Srbima nije. Ali ovaj put za stvarno. Najzad smo naucili. Bar se nadam. Ucimo od Amerikanaca. Sprecimo da nase komsije pocnu sa pricama kako smo mi jedino svetsko zlo. Mozda onda sprecimo buduce pokolje.

Pisano iz srca i sa dušom. Najlepše hvala!

Nažalost, nisu samo Srbi na Kosmetu sami i očajni...

"moga siptara","taxi siptar","kolega albanac"...!
Pa ovo je dovolan dokaz "multietnike" zar ne!
bas me interesuje dali Autor(ka)kada porucila svoga "Taxi siptara" upotrebila rijeci "ej Vi gospodine taxi Siptaru,....."!, ili "Molim Vas gospodine,dali..."!

@Racel...mislim sprovedimo anketu među čitaocima ovoga teksta, šta je htela da nam saopšti ? Siguran sam da bi tri četvrtine samo treslo glavom u potpunoj nedoumici.Niste usamljeni.

Nije teško shvatiti suštinu ovog spisa. Ipak, neophodan je alat – hladna glava. Bez hladne glave ne ide.

Ma nemojte ljudi napadati autora, i ja imam sličnu situaciju. Kao ona na Kosovu, i ja živim trenutno u Americi (nadam se ne trajno, porodična kuća mi je tamo, a i svi prijatelji). Šta ću, tu sam našao posao, od nečega mora da se živi i bar za toliko će te me razumeti. Ni posao nije loš za ove uslove, a stekao sam i mnogo prijatelja Amera, mnogo fini svet. Odlično se provodimo, nedavno me čak jedna pitala gde je najbolji provod na Balkanu, dečko (nisam ni znao da ga ima) joj je stacioniran na Kosovu pa ide u posetu. Od tada ga zovem Zemčo. Video sam čak i Nijagarine vodopade, što je malo ko u Srbiji. Pada voda, sunce ti žarko, nikad kraja. Doduše, kad sam stigao napravio sam grešku pa sam počeo da se družim sa jednim našim, nije kul uopšte. Ima i porodicu, ali ne zna kako da se snađe. Kažem mu da nađe neki dobar posao u nekoj velikoj firmi ali on neće, nego zapeo da skida azbest, a žena mu radi u nekoj hladnjači. Ne znam čak ni da li imaju zdravstveno osiguranje. Ima i decu, ali ni ona nisu kul.
Nego, uvek mi je bila želja da obiđem Kosovo, a sad kad sam pročitao ovaj članak idem najesen. Tamo sad ne da je prijateljska atmosfera, već će Šiptari da me provozaju i mogo jeftinije nego Srbi. To je sigurno zato što što su Srbi pohlepni, nismo mi ko oni. Ali kako će Šiptari onda znati ko im dolazi u posetu pa da me uvaže? Ma ima taksista da me voza u mojim kolima sa beogradskim tablicama. Poći ću sve takav sa severa, pa do Prizrena a u povratku do Bondstila da kažem 'Haj' Zemči. Svi Ameri me hvale, samo me onaj Srbin gleda belo. Ma šta on zna, ugledna autorka piše kako je na Kosovu. Još jedna ugledna mi govori kako je u Srbiji, nije valjda da on zna bolje od njih. Spremajte se braćo Šiptari, evo mene najesen u posetu.
P.S. Ako neko misli da komentariše moj komentar, da je nepovezan i bez smisla, sami ste krivi što niste razumeli. Prihvatiću samo da sam puno talentovan, ostalo me ne zanima.

Izgleda da većini nije jasno da za razliku od nas koji smo u Srbiji i u njoj srbujemo, A. Radmilović barem ima "cohonas" (pogledati u rečnik nekog tamo jezika za prevod) pa vec dosta dugo živi na Kosovu, koje je, jel'te, Srbija. I odande piše. Više romaneskno, negoli analitički i novinarski. I ta promena mi se lično sviđa. Zaista ne vidim razlog da se ne vidi i ovakav stav...

Ana, da niste možda upotrebili prejaku reč "zabranili" u prvoj rečenici vašeg komentara ("zabranili su mi da se mešam, ali jače je od mene")?...Ako je to ipak tačno, mislim da ne treba zabranjivati autorima da sa svojim čitaocima podele misli i svoju temu i stavove razjasne do kraja...mislim da je to baš korisno ne ostavljati komentatore bez odgovora...

Ana, hvala na odgovoru...Vi ste svakako u pravu! Samo dijalog može osvetliti put razumevanja...
Nedavno sam redakciji poslala jednu svoju "emotivnu" belešku sa službeno-privatnog puta u Prištinu i Prizren iz 1998. god. Volela bih da je vi procitate...Interes, da interes je ono što spaja ljude bilo za kafanskim stolom ili drugde...Nazalost na Kosovu su izgleda svi normalni poslovni interesi "drugde" zapali u ćorsokak, a u kafani je logično da se bude "alav", pa se često pojede i ono što ne treba!...

genius loci!
Mislim da ste ipak ovde preterali...U srpskom jeziku često se nacionalne odrednice koriste za iskazivanje naklonosti, pa i ljubavi...Možda ste čuli za posebnost "srpskog inata" koji se koristi da bi se potenciralo nešto što je godinama bilo ugroženo, iz razloga ilibez razloga ..Amerikanci to uglavnom prevode kao "in spite of"...
Mislim da autorka nije upotrebila nacionalnu odrednicu gospodina taksiste iz negativnih pobuda...a mislim da i nije primereno jednu ženu uopšte pitati da li je na uljudan način zamolila gospodina da je vozi ...to se podrazumeva, razmislite...
Koristim priliku da vam se izvinim...U našem nedavnom "razgovoru" u poslednjoj poruci pogrešno sam ukucala vaš pseudonim umesto svoje ime...redakcija nspm je to juce ispravila...

ANA, ako to uklapa u vaše dalje planove, lepo bi bilo dobiti najnovije informacije šta se u zadnjih 10 godina dogodilo sa Farmakosom Prizren, Printeksom Prizren, Humanitarnom organizacijom Majka Tereza u Prištini, fabrikom Coca cole, mislim u Lipljanima...Mogu vam dati neka kontaktna imena za ove firme i ustanove...
Lepo bi bilo znati šta se dogodilo sa regulatornim farmaceutskim telom u okviru "ministarstva zdravlja" (registracije lekova, dozvole za uvoz, dozvole za proizvodnju lekova), šta se dogodilo sa dokumentacijom koju su fizička i pravna lica dostavljala "sudu" preko KiM, preko advokata, itd.
Iz "đavoljeg kola" ponekad krene pravo kolo sreće...Naročito ako se ima na umu da svi đavoli u osnovi žele da budu anđeli i da kolo sreće ne mora neminovno da se okrene, već da se okreće...

genius loci!
Možda sam uzela zdravo za gotovo da je vaš srpski odličan, pa nisam dobro objasnila. Izvinjavam se ...Ali svakako želim da me shvatite pravilno.
1. Moj komentar se odnosi na vaš komentar, i moja je želja da pokušam da pognem tamo gde je verovatno došlo do zabune. A shvatila sam da Ana nije htela da uvredi taksistu.
2. Mislim da moja rečenica “ovde ste ipak preterali” nema značenje koje ste joj dali. Ona pak znači da sam ja razmišljala o vašoj rečenici u kojoj dajete svoje pretpostavke kako je Ana oslovljavala ili nije oslovljavala gdina taksistu i trudeći se da shvatim da ste u pravu, shvatila sam da ste ipak preterali. To su te govorne jezičke finese koje se knjiški ne mogu naučiti! Na engl. to bi zvučalo: “Nevertheless, you overreacted”...Molim vas proverite sa još nekim ko dobro govori srpski.
3. Mene lično Kosovo, kao i bilo koji drugi region, sa stanovišta “multietnike” uopšte ne interesuje, pa tako nisam ni komentarisala “sizifovski posao” novinarke koja je sebi dala polet da prikazuje svakodnevnicu na napaćenom Kosovu...Zato mi se vaše pitanje o “Principu” ne uklapa u moje pricipe i ne mogu komentarisati...
4. Zadivljuje me vaša rečenica da i vi sebi, kao i ja, objašnjavate u koji etnos spadate... Lepota tog promišljanja nema granice ako joj se priđe sa stanovišta beskonačnosti, i one koja je ovovremenski prošla, i one koja će tek doći...U svakom slučaju nemojte deliti sebe! Budite sve što hoćete i što osećate! Izvinite što dajem savet, ali ga dajem i sebi!

cont.komentar 2

Jasna Simonovic,
ZALOSNO u moje ukruzenje nisam nasao nijednog siptara ili albanaca koj dobro zna srpski, pa zato nemogu i da komentarisem Vas komentar!

Poenta priče je:

Srbi i Albanci zajedno švercuju,
zajedno taksiraju,
stoga oni u stvari mogu zajedno da žive u NDK,
ali im to srpske vlasti (tačnije prethodne vlade) nisu dozvoljavale.

Divota jedna, ali to ne menja činjenicu da je u pitanju veoma podlo podmetanje!

Ista laž je proturena i o krajiškim Srbima: "švercovali sa Muslimanima i Hrvatima, pa ko ih šiša što se proterani, sami su krivi".

Gospođo Radmilović,

ne znam kako se osećate ovih dana nakon svega, lično mogu samo da Vas pohvalim. Dali ste svoju sliku iskustava koja ste nedavno, i ne tako davno, imali na Kosovu - hvala, posebno na delu Multietnika 4. Oni koji nisu na Kosovu ili dugo nisu bili na Kosovu to realno ne mogu da razumeju, ali ne bi trebalo ni tako ostrašćeno i negativno da komentarišu nešto što nisu doživeli i lično videli ili čuli. Moje iskustvo na Kosovu (od rođenja) je duže od vašeg i još uvek se obogaćuje novim doživljajima koji i nemaju veći uticaj na suštastveno iskustvo i rezime, a to je da smo u svojim predrasudama prema kosovskim Albancima (i ne samo njima) otišli toliko daleko da nas to veoma skupo košta i plašim se da konačni račun još nije sveden - i neće nam prijati kad ga dobijemo, a dobićemo ga sugurno jer se na njemu ozbiljno radi...U odnosu na kosovske (i ne samo kosovske) Albance koji imaju cilj, viziju i mehanizme za realizaciju - mi smo bez svega toga, plus slabi i dezorjentisani i to je očigledno čak i iz skromnih komentara koji su upućeni na Vaš tekst. Samo to po sebi je dovoljno da se zabrinemo i zamislimo - ne svi naravno. Pre svega mislim da je red na srpsku intelektualnu elitu da dokaže svoje kapacitete pokušajem da pruži odgovore na neka od mnogih gorućih i devastirajućih pitanja koja predugo traju i gotovo su nas nepovratno iscrpla - a definitivno su preteško breme za naše, više nego smešne, politikante. Ako nije prekasno, pokušajmo da mislimo ozbiljno i ne stanemo na razmišljanjima i ad-hok komentarima i temama - već odemo korak dalje pretočimo sve u dugoročnu nacionalnu strategiju za koju treba raditi na animiranju ozbiljnih i moćnih partnera u svetu - ako je to još moguće. Da bi smo razumeli našu aktuelnu poziciju i pravce kretanja problema, za one koji bi se latili ozbiljnog promišljanja na temu iznalaženja rešenja na tekuće i dugo-trajuće probleme, naveo bih rečenicu koju često ponavlja tzv. premijer Kosova - 'Mi(Albanci) smo najpouzdaniji američki partner u regionu'.

rašo, hvala vam.
istina je da je ''multietnika 4'' najozbiljniji deo teksta. prethodne priče čovek može da shvati na bilo koji način, mada je žalosno što nikome ne bi smetalo da sam napisala, recimo, kako sam doživela grozne neprijatnosti u prištini ili kako sam preplašena pričala sa albancima koji zidaju kuće. ljudi uvek više veruju u ružne stvari a ako je nešto samo smešno ili, još gore, lepo - misliće da ih lažete i da to sigurno radite sa nekim razlogom. razlog, naravno, mora da bude rdjav.
''multietnika 4'' je nešto najiskrenije što sam napisala, pa čak i na svoj račun - smejući se sopstvenim izveštajima o jednoj predstavi, neredima u brdjanima. i, zaista, iznenadjena sam što niko pre vas nije ni pomenuo tu priču.
pomislila sam da je deo o ''brdjanima'' prošao neopaženo jer je na kraju i jer sam nekoliko različitih priča stavila u jedan tekst, pa je sve to zajedno možda i bilo malo teže za pratiti.
pozdravljam vas,
i obradovali ste me jer je najzad neko primetio taj, po meni, najvažniji pasus.